čovek u crnom

by mesečarka91.

Trebala si nastati juče, tad me je posetio.
Kao i uvek, tama je bila plavičasta,
a kroz maglu se prenela promukla pesma petlova.
Šetao je vlažnim drumom i za sobom gasio kandelabre,
čovek u crnom… senka, uspomena, legenda!

I tog jutra sam, kao po staroj navici,
plela snove koje sam želela usniti.
Čekala sam zvuk… i bio je tu… bluz,
tempo koji prolazi kroz kožu do onog malenog ponora
koji svi nosimo u grudima

Džoni i ja, poznajemo se mi dobro,
po tužnom, zamišljenom pogledu i mirisu cigara.
Ne odvajamo san od jave, uvek plešemo na rubu Sveta
i grohotom se smejemo ambisu prolaznosti.
mi smo ovde samo slučajni prolaznici.

Pesma je tog jutra slomila moja nejaka rebra,
bez bola i bespotrebne patetike.
Kavez je obijen, rešetke deformisane tek da se kroz njih provuče
… svetlost.
Jedino svetlost može razbiti neizvesnost svitanja.

Advertisements