prosula sam tišinu.

by mesečarka91.

Od svih poznanstava, najdraže mi je ono moje upoznavanje Tišine.
… upoznavanje bezvremenog spokoja koji je redovan gost u mojoj sobi,
oko tri ujutru, kada sve mirisne sveće utonu u vosak svojih tela.
Tad me napuste i senke, prošle i buduće. I mogu da se prepustim…
sa osmehom na licu, bez tona, stežem u ruci visoku, praznu čašu.
Crvene mrlje su rasute po posteljini umesto latica,
krvarim, i u tome nema bola i agonije.

Kako su godine prolazile pokraj mene, nestašnog pogleda,
sve više sam čeznula da verujem u nešto,
u bilo šta zapravo!
… i naučila sam, verujem, u svoju usamljenost.
Satkala sam mapu od nje, mapu bez vremena i prostora,
sada se ispred mene nalaze godine, decenije…
mirnih krstarenja na njenoj plimi.

Advertisements