drugoj meni, sve najbolje.

by mesečarka91.

U ovo doba godine, kada je atmosfera teška od lažnih obećanja,
vreme je olovo, horizont lepak što se suši, a pitanja suvišna…
ona odlazi sebi. u sebi je sigurna.
Jutra su maštovito maglovita, zemlja isparava, šipražje šapuće
korak joj je siguran i snažan,
a pogled ravan do granice ovog pepeljastog neba što propada u blato.

Vezivanje je čudan porok,
to joj je u krvotoku, ne ispira se,teče i traje…
dva tela, a dišu u harmoniji.
Nije morala da joj kaže ni reč,
znala je da se osećaju,
poverenje. sloboda.
Prepustila se galopu, neka je nosi,
nek joj oštrina jutra išiba lice,
nek sledi so na njenom licu.

Poželela sam joj spontanost, zaslužila je da luta, treba joj veći svemir,
poželela joj jedno bistro jutro na toplom belom pesku,
neka se probudi nekom dalekom Njemu, i nek shvati da je njegovo rebro.
Samo tada
biće dovoljno biti osmehnut
biće dovoljno da zajedno ćute.

Advertisements