začarani krug.

by mesečarka91.

tumblr_nsbdzxFCIZ1u3b4z3o1_500

Zima je. Prve pahulje su mi jutros sletele na trepavice,
pospane oči, pogled bez cilja koji ne trpi svetlost.
Šarene senice razbijaju monotoniju ogolelog dvorišta.
Noći su mi duže nego obično, i kako dugogodišnja tradicija nalaže,
januarskim noćima družimo se Bukovski i ja. On zna da sam luda,
pa mi ne zamera!
Svesna sam da mi dobro stoje svi moji poroci,
ali to ne znači da se lako nosim sa njima.
Rado bih utopila svoje demone,
ali su sa godinama postali dobri plivači.
Uvek izrone…

Noći su mi još duže kada bez svesti lutam ledenim ulicama,
tražeći onu sebe sa kojom bih to veče volela popričati.
Senka nekadašnje mene, uvek na istom mestu, trebala sam znati,
čeka me, ispod svetiljke, kraj reke.
Slika je mutna, zvukovi prigušeni, mirisi detinjstva,
a barske ptice se komešaju u osušenoj trsci, sanjaju.

Ovo veče, stepenište je previsoko, osećam se tako malo,
koraci su mi sitniji nego obično.
Da li se penjem? Ili silazim? Previše je strmo…
I beskrajno mi je potrebno nečije rame, da se oslonim
jer kada isplovi nesigurnost,
Ne mogu sama.

Ovo je hram mojih poraza…
dom mojih slomljenih noktiju,
kostiju
i pepela

Advertisements