venera.

by mesečarka91.

tumblr_o0j77ms4TA1um417ho1_500

Usnula sam noćas nespretan san, kroz drhtaj, udahnula sam pesak,
iskoračila u novi dan, bosa i slaba. U glavi mi je bubnjalo…
Gromoglasni zvuk mora koje se razbija svom snagom o obalu,
ova voda lomila je tela mnogih utopljenika snažnijih od mene.
So na usnama i u kosi. Večita žeđ koju nosim u sebi, plamen,
i ne postoji način da je ugasim. Gori mi u utrobi…

Život je došao iz vode, i želim da mu se vratim kao takvom,
u praskozorje Sveta, da sklupčam svoje telo nazad u školjku,
i pustim plimu da me nosi. Želim da pronađem nove dubine,
sve nijanse plave boje, da utišam okolinu i slušam bat srca.

Evo mene ovde, nasukana na obali pogrešne realnosti, olupina,
ležim skrhana, pogled mi se gubi u senkama na plafonu moje sobe.
Jutro je protkano toplom izmaglicom, koja ostavlja gorak ukus,
i beskrajne rupe u sećanju, modrice od snažnih poljubaca.
Rodlila se još jedna nedelja iz čiste dokolice da zatvori krug,
iz nekog udaljnog kutka kuće ječi džez sa radija. Budimo se!

Advertisements