buntovnici sa razlogom.

by mesečarka91.

jdrs03a1

                                 (Februar 8, 1931.- Septembar 30, 1955.)

‘… onda dugo, kao lijek, puštam Billie Holiday… ništa nije zauvijek, pa ni ovo lutanje’.
Pucketavi zvuk vinila i promukli glas rasipaju se po sobi iz zvučnika. Prošla je još jedna godina, i palim još jednu sveću da ti obasjam put, jer znam da se tvoja vožnja nikada neće završiti. Topli vetar u tvojoj kosi, miris okeana u daljini, i cigareta u uglu tvojih obešenjački nasmejanih usana. Sve uspomene u meni su crno-bele fotografije koje blede. Toliko dugo sam bez Nas, da polako zaboravljam ritam uz koji smo plesali kroz noć, ulicama tog ludog grada koji nikada ne spava. 68. ulica, ulaz broj 19, ti i ja pijani nikako da se izborimo sa strmim stepenicama, smejemo se i budimo stanare. Šavovi na mojim čarapama su odavno popustili. To malo gnezdo u potkrovlju je bilo pravo bogatstvo za Nas dvoje. Uvek toplo, večito zagušljivo, pretrpano svim tim tvojim sitnicama koje sam obožavala. Prelepo smo se svađali, još lepše mirili. Ništa lepše nije postojalo od načina na koji su moji poljupci klizili niz oštre crte tvog lica… a ti bi samo naborao čelo mršteći se, jer te ometam dok čitaš novine uz prvu jutarnju čašu mleka. Kako si me samo umeo gledati, i te oči duboko usečene ispod obrva. Plave i još plavlje. Uvek će ostati u njima dah melanholije koja te ni tren nije mogla ostaviti da se skrasiš. Tuga je bila tvoja senka, i hrabro si se borio sa njom, i čast mi je biti tvoj saborac.
Slavim večeras tvoj rođendan, slavim uz to uspomene na Nas. Nisam plakala, mrzeo si to! Mi nikada nismo bili slabići. Čak i posle tolikih života, uvek ćeš biti tu negde, negde u uglu mojih misli. Moja snaga i volja, motivacija, uzor. Često pomislim da si negde, negde daleko, u nekom obliku, i da ću te prepoznati, i ti mene. Da nas je progutala neman anonimnosti, i sada lutamo. Možda si ipak ti razlog svih mojih bežanja, možda i uvek možda. Sve što želim večeras je da uz prasak uletiš u stan, sa flašom šampanjca u ruci, i da me ovakvu, u pidžami i čupavu uhvatiš pod ruku. Da se kao nekada ušunjamo u neko od onih brodvejskih pozorišta, i da me ljubiš u mraku.

Advertisements