boli nas ljubav.

by mesečarka91.

il_fullxfull.617529643_9jry

Kada se osvrnem preko ramena i saberem sve godine koje su ostale iza mene, mogu da osetim da su mi stopala hladna od moje lakomislenosti, naivnosti i verovanja da su me razumeli svi oni koji su me voleli. Nije tako. Zaljubljenost ume postati teška bolest, ono nešto što nam steže pluća, na prvi pogled lepo i mirisno, ali nakon izvesnog vremena nas od toga zaboli čitava utroba. Obolelima što ranije treba ukazati na razliku između ljubavi i zaljubljenosti kako bolest ne bi galopirala. Da ih ne zasene svetlost i boje u tuđim očima i da se ne upecaju na oštru kuku koja će im za sva vremena unakaziti usne, pa neće moći da ljube sa onom mladalačkom slatkoćom.

Poželela sam svim devojkama sveta mudar izbor, jer bez toga neće daleko stići. Ljubav može biti povoljan vetar u leđa, ali u isto vreme i preteško sidro koje vuče u mračne dubine. Ja se nekako nalazim izvan čitave ove priče, ja sam kao i uvek samo nemi posmatrač. Nalazim se na onoj bezbednoj udaljenosti, iza zida koji sam sama stvorila sa ove dve nejake ruke i koji me odvaja od ambisa. U tom ambisu nalaze se delići mene, bombonjere, ruže i čestitke. Ovo je jedan od onih dana kada se radujem što vidim iskrene zagrljaje, poljupce, kada dvoje plešu i imaju na licu onaj ponosni izraz. Jedan od onih dana kada tuđa sreća postane i moja.

Niko nije potpuno imun na Ljubav, stvoreni smo kao Ljudi i moramo da volimo (pre ili kasnije) jer nam je to u prirodi. Šta bi bili bez Ljubavi? Crno-bela traka, nemi film koji preskače, loši glumci koje je vreme pregazilo. Jedini i najveći neprijatelj ljubavi su previsoka očekivanja. Ponese nas jak vetar, prekoračimo onu bezbednu crtu i dotaknemo Sunce. Izgorimo i mi i sva osećanja u nama, a iza nas ostane gomila pepela. Siva i prljava… Ostanemo praznih ruku i još praznijeg srca. Skromnost je u tom slučaju vrlina.

Ja sam jedna od onih čija proleća još nisu procvetala, tek napupela…

Advertisements