tražim Nas.

by mesečarka91.

tumblr_nr2q66r8nj1uvmcvdo1_1280

Ostao je tek puki mit, urbana legenda koja se spominje u prolazu,
ljubav je raskrinkana.
Data su komplikovana imena svim pojavama vezanim za ljubav,
čak i za osećaj leptirića u stomaku.
Iz kog sam ja filma ispala? Koja je moja svrha u svemu ovome?

I verujem da nisam jedini tužni pajac koji grli uličnu svetiljku,
kome svetluca jedna nacrtana suza u uglu oka
dok podignutih obrva zuri u zvezde, ipak one vide sve.
Pijem jer tako verujem!
Pijem jer tako osetim.

Nesigurnim korakom sam došetala do samog ruba proleća,
pre vremena su počele one tople jutarnje kiše.
Čuo se tek šum, eho, koji se kroz prozor ušunjao,
i ispunio sobu melodijom, trapavi ritam nepoznatih koraka.
Još jedna noć bez sna, soba se skuplja oko mene
… kao dim cigarete, kao pepeo!

Još jedna rizična trka, još jedno vraćanje na početak kruga,
ponovo sam bežala od sebe, od one blede senke sebe,
pobegla od nemog posmatrača, stigla do sebe od krvi i mesa.
Pustila sam da se polako utopim u sladunjavom mirisu,
mirisu tvoje grudne kosti i tvojih ramena.

Nepromišljena, slobodna i divlja po prirodi, kada se oslobodim,
pustila sam talase naših slomljenih tela da prostruje mojim nozdrvama.
Podne nas je zateklo kroz otvore na roletni, u izgužvanoj postelji
… imao si nešto nalik njemu, njegovu vilicu ili jagodice.
Sa skrivenim uzbuđenjem nadvila sam se nad tobom
i posmatrala kako ti san poigrava na mamurnim kapcima.

Ali moja ljubav jeste davno poginula…
dopuštam sebi da mi na nju živi sećanje.

Advertisements