posle zime.

by mesečarka91.

tumblr_static_spring_is_my_love_by_katherine_deathmouse-d3ft7jq

Lepo je ušetati u novi dan, golim stopalima osetiti neku novu zemlju kako se budi i počinje da diše. Pčele, mušice i crvi počinju vredno da gledaju svoja posla. Maslačak i bela rada stidljivo podižu pospane glavice i izviruju iz tek ozelenelog pokrivača. Granje iznad moje glave još je oskudno išibano vetrovima, ali prvi pupoljci se naziru. Kajsija rumeni okićena sitnim cvetovima boje mesa, a smola se blistavo presijava na Suncu prvog dana proleća. Nemam izbora osim da se prepustim, dok su mi oči gotovo sklopljene. Pokušavam da u mrežu svojih trepavica uhvatim prvi osmeh proleća, prvu iskrenu toplinu.

… i smešim se, a napregnute jagodice mom licu daju onaj blesav izraz potpune ravnodušnosti. Volim tu gde sam danas, i ne bih volela da sam bilo gde drugde. Danas ostavljam sve želje, ambicije i lutanja na miru. Uzela sam slobodan dan od njih. Nedelja je, jutro je naspavano i moji snovi su potpuno sveži. Sobom odzvanja Vivaldi, kao himna, kao pozdrav. Nisam zaljubljena, niti to planiram. Ove godine zadržavam višak ljubavi za sebe. Sebično je, ali mislim da sam zaslužila za promenu da volim sebe, zemlju, travu, jednostavan cvet, snažno drvo.

Volim Vojvodinu, ona mi je koren i druga majka. Gde god da se pruži moj pogled, sve je ravno, i vidim horizont, koji je blistav i plavičast kao sanjarenje, potpuno jasan. Ovde i sada ne mogu da se izgubim. Ne mogu da izgubim sebe. Mirno plovim kroz ovaj krotki dan. Opažam i slavim sitnice, slavim buđenje prirode i sopstvenog bića. Napuštam skučenost svoje sobe, i rušim ova četiri zida. Izlazim iz senke koju je na mene bacila zima!

Advertisements