luna.

by mesečarka91.

tumblr_static_tumblr_static_phases_of_the_moon__1_

Dva puta sam trepnula, i poslednja nedelja marta se nasukala na mom pragu. Još par treptaja i euforično ću pakovati kofere da se otisnem na Jug. Mediteran i ja imamo dugogodišnju aferu. On je kriv što uvek bežim. On je kriv što nosim ovu veliku prazninu u sebi… I jedino on može to da ispuni. Zvuk talasa, so, kokos, masline, pesak, slameni šeširi. Davno sam sahranila pravu ljubav, telesnu, stvarnu i strasnu preko granice razuma. Posle toga je usledio niz nespretnih spoticanja, lažnih pogleda i još lažnijih jezika. Onda sam jednog Avgusta okrenula glavu… i videla sve u pravoj nijansi. Sivo, zadimljeno i pokvareno! Smešne, isfrustrirane karikature gušile su me svojim otrovnim isparenjima, svaljivale svoje neuspehe na moj račun.

…pobegla sam, ali sam uzela kartu samo u jednom pravcu! Nikad se nisam vratila, ali sam preživela. Okrnjena, slaba, izbledela. Probudila sam se kao i danas, u prvi sumrak, sa pesmom onih čudnih noćnih ptica u ušima. Od te večeri, sa moje strane realnosti, sve je zabavnije. Kao ožiljci i sećanja na prošla vremena ostala mi je tek poneka noćna mora. Pošteno me preznoji, a ja je izbrišem prvom kafom, i obešenjački se nasmejem. Svaka subota je odličan argument mojih postupaka. Zavolela sam buku, gužvu, i glasan smeh. Zavolela sam sitnice koje me čine da ja ponovo budem ja… a i oči su mi drugačije. Oprezne i na distanci, daleko od bilo kakve potrebe za bilo čijim pogledom. U uglu svojih očiju sakrila sam srebrnastu krišku, da blista.

Noći punog meseca su moji najbolji saveznici, bili i ostali.

Advertisements