izgubljeni u prevodu.

by mesečarka91.

o-LOST-IN-TRANSLATION-facebook

let’s never come here again because it would never be as much fun.

“Znaš li da čuvaš tajnu? Pokušavam da organizujem beg iz zatvora. Tražim saučesnika. Prvo bismo trebali izaći iz ovog bara, pa iz hotela, pa iz grada, i na kraju države. Jesi li za ili protiv?”

Iako je reč o kultnom klasiku iz 2003. godine, dugo sam odlagala da pogledam ovaj film, i kada sam konačno odlučila da provedem jedno sunčano popodne pred ekranom, sve je to bilo već viđeno, proživljeno. Film je zapravo ‘happy end’ neke moje tragično završene priče.  Iako film prkosi tradicionalnoj naraciji, a konkretna radnja ne postoji… veliki zum je na odnosu dva glavna lika. Dva potpuna stranca koja se sreću po prvi put u liftu hotela koji se nalazi u Tokiju. Hemija koja se stvara među njima i koja ih povezuje nekom bajkovitom niti. Sušte suprotnosti koje će spojiti okolnosti u kojima su se našli. Tada i tamo! Što se nalazi između redova svake inteligentne ljubavne priče i dalje ostaje misterija, jer univerzalnog odgovora nema.

Drugi grad, druga lica, drugi glavni glumci… ali uvek ista suština. Kako smo se izgubili u velikom gradu? Mogla bih po slobodnoj proceni da napišem roman koji bih tako nazvala.  Saobraćaj, kolone, buka, pijanstva… skupa, jednom rečju, otuđivanje! Nikada ti nisam rekla koliko mrzim da putujem autobusom na ove kratke relacije, nikada ti nisam rekla kako me iritira miris ovog grada, koliko imam averziju prema zgradama, i da šesti sprat nije mesto za mene, da ti je krevet mali, i da ti je jedina biljka u sobi odavno uvenula jer na takvom mestu ništa ne opstaje. Emotivna pustoš, potpuna!

ali tada i tamo, uz Nas, sve je to bilo prikladno i nije bilo bitno, nisam imala potrebe da se osvrćem na to. To nas je činilo, i neće se ponoviti. Sećam se kako smo krajem leta počeli da pričamo različitim jezicima. Vikali smo iz nerazumevanja, plakala sam jer reči više nisu dopirale do tebe. Ostala je ružna slika, iskrivljena stvarnost… bez fer rastanka, mislim, onog filmskog… Posle svega što smo imali dugovali smo jedno drugom bar taj iskreni, obostrani zagrljaj.

 

Advertisements