susreti.

by mesečarka91.

tumblr_ltbdo8Lh3L1qzhbtwo1_500

Nikada neću sresti te oči pune slomljenog stakla,

nikada one neće slučajno lutati ulicama moga sela.

… i to su samo tvoje oči, ne Njegove, ne nečije!

Tvoje.

Naše oči tumaraju gotovo slepe, kroz mutnu reku ljudi,

naši pogledi se sreću po nekom neobičnom zakonu fizike

izuzetno retko, na asfaltu bučnog Bulevara.

 

Kao da znamo nešto više od drugih ljudi, blic osmeh

i nespretan zagrljaj koji bih volela da traje duže

bar za koju stotniku duže, za koji vek duže.

Ruke.

Poželim da me zadržiš vešto kako samo ti umeš,

znaš, onako vešto kao što umeš da zapališ cigaru

bez skrivenih namera, i lažnih skromnosti.

 

Znamo se mi mnogo bolje nego što se pretvaramo,

znamo se po neraskidivoj crvenoj niti koja nas veže

… jer moji snovi su verovatno i tvoji.

I tvoja pitanja su verovatno moji odgovori.

 

Advertisements