commedia dell’arte.

by mesečarka91.

pierrotLarge

Maleni seoski trg u samom srcu Toskane,

miris vina, maslina i tek ispečenog peciva.

Kaldrma krije pesmu bezbrojnih koraka,

suze, zlato, znoj i krv.

Noćas je u vazduhu mandolina,

tišina je protkana trzajem njenih žica.

Zavesa je odavno pala, i noć se već prikrala,

glumci su napustili pozornicu,

zaboravili tekst i obrisali šminku sa lica.

Blistaju ulični kandelabri,

a pod njima leluja bleda prilika.

Traži nekog, ili čeka nečiji dolazak?

Pierrot je devojčica, uvek je i bila,

ispod sve te šminke i smešnih obrva.

Nespretno naslikan osmeh,

zamišljen pogled i crna suza u uglu oka.

Tinta se razlila, jer ona žudi za Njim,

žudi vekovima za nedostižnim.

…i njegovi hladni pogledi razbijaju pomračinu večeras,

voli on nju, samo ne zna kako.

Prosula su se beskrajna mora vremena između njih,

ona i večeras čeka lađara da je preveze preko horizonta.

Advertisements