kaleidoskop.

by mesečarka91.

600full-theo-hutchcraft

Bronzana statua ispred hrama Vasilija Blaženog, okovana ledom, pokazuje u neodređenu daljinu. Sunce zalazi na horizontu Crvenog trga. Badnje je veče, i sneg lagano počinje da stvara paperijasti pokrivač. Predvečerje je protkano mirisom tamjana i ušećerenih jabuka. Kestenje cvrči na vatri, i to je jedini zvuk koji razbija ovu prostranu tišinu. Dve figure, stapaju se u jedno dok žurnim korakom prelaze trg. Dve ptice tamnog perja i povijenih krila. Za sobom ostavljaju tanak trag u snegu koji šuška pod njihovim stopalima. Karte za baletsku predstavu vire iz džepa Njegovog štofanog odela. Obradovao ju je…

Mi smo begunci. Nas goni ona čudesna sila. Nama je svako mesto bilo tesno. Dok se nismo skrasili ovde. Višemilionsko skorvište. Turobno potkrovlje čiji zidovi i nisu baš najtopliji, ali opet je neki dom jer ga delimo. Da li se sećaš SSSR-a? Ja sam rođena godine 1991. Iste godine je SSSR pukao kao bure baruta. Sećam ga se iz nekih drugih života. Sećam ga se sa sivih, betonskih razglednica. Ti si za nijansu stariji. Pratim te kako postaješ čovek, ja još nisam prešla magičnu crtu dvadesete godine. Nikad te nisam volela, onako kako istinski žena treba da voli muškarca, ali obožavam muziku koju nosiš u sebi.

Otvorila su se teška vrata. Большой театр, nadaleko čuven, u punom sjaju. Dvoje mladih ljubavnika, svečano odeveni, kasne na početak predstave. Koraci im odjekuju mermernim stepeništem. Ulaze u dvoranu kojom se širi aplauz koji ohrabruje prvi čin. Pronalaze svoja mesta, udobno se smeštaju u crveni pliš. On je gleda ponosno, bez osmeha. Ona mu spušta ruku u krilo. Rumeni obrazi joj blistaju pod rasvetom sa pozornice. Liči na jednu od onih ruskih lutaka. Dečija radost se topi u njenim grudima. Poznata priča, Щелку́нчик… On je bio njen olovni vojnik večeras.

Danas između Nas stoji šest punih godina i tvoja karijera. Sećam se promrzle bele ruže na noćnom ormariću kraj kreveta. Mesto u postelji kraj mene još je bilo toplo. Ti si već sedeo u kupeu voza ‘za negde daleko’, ali nisi kupio povratnu kartu. Nisam plakala, napustio si gnezdo, jer nismo imali iste snove. Ti si svoje snove jurio, a ja sam od svojih snova bežala. I eto nas večeras ovde… posle svih godina, posle svih pesama u kojima se pronalazim. Stojim bosa u publici, u ušima mi je šum mora i tvoja muzika koju sam obožavala. Prepoznaješ me, i ostaješ pribran.

… a kada kreneš da me tražiš, biću pijana i biću na putu ‘za daleko’… Ovo veče je bilo bolje od Ljubavi, i oboje znamo da nikada ništa neće biti veće i bolje od Nas.

Advertisements