crveni ruž, crno vino.

by mesečarka91.

original_lipstick

Kriza poznog leta, reklo bi se, a tek je otkucao Avgust. Kalendar mi se poljuljao ove godine, melanholija me je obišla za nijansu ranije. Sastanak je uvek bio rezervisan za miholjsko leto, ali ne i ove godine. Tradicionalno jesenje čitanje je odavno na sceni, opsesivno sam zauzeta Stivenom Kingom. Kao i svaki zavisnik, navukla sam se na oštre redove iz njegovih romana koji me prožimaju jezom. Osećaj ‘Septembar samo što nije’ i pitanje kako iskoristiti ostatak sunčanih dana. Tu su i olujne večeri, vetar i kiša, koje mi oduzimaju volju za izlaskom. Četiri zida moje sobe i mir pojačan na maksimum.

Rekla bih da mi je Leto preko potrebno ovih dana, i nešto vapi u meni: ‘Hoću da se Leto vrati’ jer mi nedostaju bleštava jutra koja se probijaju kroz roletne, i lenji dani pored bazena, i onaj jedan koktel viška koji mi pomuti razboritost. Nedostaju mi one sparne noći posle izlaska, kad jedino mogu da zaspim sa ružem na usnama jer je pretoplo za bilo koji vid odeće. Crvene mrlje na belim čaršavima, kao oni moji nespretni poljupci koji ostaju na kragni tvoje bele košulje. Miris slatkog letnjeg vina, i izmaglica budućeg mamurluka. Osvit odjekuje pesmom zrikavaca koji kreću na spavanje.

Advertisements