dok ponovo nisam srela sebe.

by mesečarka91.

tumblr_ntyo4cn3G81sofwdho1_1280

Čitala sam ovu knjigu sada bih mogla reći davne 2012. godine. Možda neka druga ja, u nekom sada bih mogla reći dalekom gradu. Nakon četiri godine, iznenadila me je ekranizacija. Iskreno, bila sam skeptična da će filmska industrija uspeti da prenese originalnu emociju knjige. Ali su se sve sumnje raspršile sinoć kada sam konačno bila dovoljno umorna da legnem ranije i pogledam neki film u krevetu. Roman planetarno popularne spisateljice Džodžo Mojes naslovljen ‘Dok nisam srela tebe’ dobio je svoju najbolje moguću verziju na velikom platnu. Sada kažem da je bolje što sam preskočila gledanje u bioskopu jer bih poplavila salu. Da ne kažem, bio bi to déjà vu premijere ‘Krive su zvede’. Ovako sam, u miru i tišini, i toplini svoga kreveta, mogla da se prepustim ovom divnom iskustvu. Došla su prva septembarska zahlađenja, i ništa nije bolje od mirisa čiste posteljine posle napornog radnog ponedeljka. Dobra vest, srce mi se nije okamenilo, niti sam u međuvremenu postala robot. Posle punih godinu dana, i od poslednjeg puta kada mi je srce pocepano na sitne, šarene konfete… isplakala sam se. Nije to bio bol od slomljenog prsta na nozi, niti je to bio PMS. Bilo je nešto iskreno, dirljivo, realno, osetljivo. Lice mi je podbulo, a nos pocrveneo, oči se zamaglile. Poštene emotivne batine. I moje mlitavo telo zgrčeno pod pokrivačem, jeca. Onaj cinični deo mene bi sigurno rekao kako je to patetično i da se foliram. Ali ne. Bio je to moj day off. Skinem ponekad oklop, eto, kada sam sama. I pogledam se u ogledalu, pogledam u ono što skrivam unutar čelične ljušture. I vidim da sam tamo negde, potisnuta duboko, samo još jedna obična devojka sa svim slabim tačkama. Večeras nema veze, i ne prekoravam sebe. Zadovoljna sam što je osećajni mali romantik još živ, ponosno stoji u meni i diše. Sve prošle ljubavi sam prebolela. Retko ih se i setim. Takođe, slabo mislim na buduće ljubavi. Centar svog malenog univerzuma sam samo ja, i dobar je osećaj kada se sve vrti oko mene. Mogu da gledam ‘fimove za devojke’ bez tuđeg prevrtanja očiju, drugim rečima mogu sve jer su svi konci u mojim rukama, i ja odlučujem kako ću i šta ću dalje. Mogu reći da je Sparksova ‘Beležnica’ dobila pošteno dobrog naslednika.

Nemoj suviše često da misliš na mene. Ne bih da mislim kako si sva kmezava. Samo živi dobro.

Samo živi.

Voli te,

Vil.

Advertisements