neke nove jeseni.

by mesečarka91.

large

Rana, prerana septembarska jutra. Momenti gde se Mesec i Sunce sretnu na delić sekunde. Prve hladnoće koje nagoveštavaju oktobarski mraz ili miholjsko leto. Neka nova snaga tutnji kroz vrhove mojih prstiju. Krug se zatvorio, godina je prošla i ponosna sam što je prošla bez emotivnih slomova, vezivanja, promena. Samo ja, u centru pažnje, svoje i tuđe. Jer zadovoljan čovek, koji gleda svoja posla privlači poglede i osmehe ljudi. A zadovoljna žena je priča za sebe. Tenzija između sjajne ženstvenosti i misteriozne senzualnosti, zadovoljna žena je poput savršeno sklopljenih mirisnih nota u nekoj skupoj bočici parfema. Aura je bez ikakve sumnje ove godine tirkizna u svakom pogledu. Pogled u daljinu. Labudovi u letu. Sitna merkanja i čarke bez posledica. Volim da kisnem, jer se za razliku od ostalh ljudi ja ne pokvasim. Hladne kapi na vrhu nosa, i malo trapavog blata koje slučajno završi u kosi. Jesenja dokolica, i prvi put onaj osećaj da je vreme ipak na mojoj strani. Možda mi i treba neko sasvim običan, potpuno drugačiji od mene. Sa jednostavnim osećanjima, otvoren, bez preteranog ljuljkanja ili zemljotresa, neko kome mogu da se dopadnem musava i čupava, nemrštenog lica u odrpanoj odeći. To bi bila veza na duge staze, iako u njoj ne bi bilo nekih posebnih iznenađenja, tu bi definitivno bile dve stavke: stabilnost i izvesnost. Jer sreća nije da ti neko skine zvezdu sa neba, devojčice, to su prevelika očekivanja. Napiši napomenu sebi na ‘to do’ listu, pod jedan: sići sa zvezde zbog nekog. E to, to je pravi početak puta ka sreći. Ali opet, iz druge perspektive gledano, ko kaže da žena ne može biti stabilna kad je singl?

Advertisements