rara avis.

by mesečarka91.

tumblr_nk8m6bzby71swbysoo1_500

Iskreno, imam ambiciju, ali uz to imam i manjak volje da poradim na njoj. Ukoliko nameravaš da postigneš nešto, uskoro ćeš shvatiti da ne možeš da slediš gomilu. Ne možeš da se plašiš toga što jesi, to je kao da se plašiš sopstvene senke. Trebale su mi stroge lekcije, i kritični lomovi kako bih naučila čuveni trik na putu ka postizanju važnih životnih ciljeva. Nikako i nikada ne možeš da zavisiš od mišljenja drugih. Ono što drugi misle je samo to− ono što drugi misle! Nema nikakve veze sa tobom. Ta doza ‘baš me briga za ostatak sveta’ došla je sa novijim generacijama, nije nešto što nam se prenosi kao moralno načelo sa kolena na koleno. A bilo bi bolje da smo kao deca slušali tu verziju priče, a ne mamino čuveno ‘šta će selo reći’. Selo samo priča jer nema pametnija posla. Tako da sam to naučila sama, ponekad, po potrebi ogluvim na jedno uho i guram po svome. Ta zdrava količina ravnodušnosti prema spletkarenju vuče sa sobom i neke nus pojave. Primetila sam, na primer kod mene, određeni šablon u vezama. Kad kažem ‘veza’ mislim kako na ljubavne tako i na proste međuljudske veze. Postoji prva faza u kojoj su svi oni fascinirani, nikada nisu srelu osobu kao što sam ja, i sve im se nekako otvori pred očima. Progledaju uz mene, radosni, zainteresovani… Onda prođe neko vreme, recimo prvih šest meseci traje prva faza sladunjavo prozvana honeymoon faza, i posle toga kreće društveno uslovljavanje ili druga faza u već poznatom šablonu. Kako da objasne roditeljima, prijateljima, rodbini… u koju grupu spadam, i kako da me klasifikuju kada ne ličim ni na jednu poznatu šemu. Onda dotični dobiju divnu i nadasve pametnu ideju kako bi me trebalo promeniti, počinje priča kako JA treba da se prilagodim. I eto drame. Drama kontrolisanja ili popularna treća faza poznata kao buka i bes.  ‘Trebalo bi ovo, trebalo bi ono’… konflikt za konfliktom i uvek ista priča kako to da ti uvek imaš neki posebni stav o svemu, a zaparavo sam prilično jednostavna. Kada bi me ljudi gledali realnim očima, i kad ne bi imali neka samoubilačka očekivanja od mene, lako bi mogli ploviti u mirnoj prvoj fazi. Kako me je mnogobrojno prethodno iskustvo naučilo, ljudima je postalo zanimljivije da nekog razapinju svakodnevno tako što će pokušavati da iskorne njegovo JA, jedinstveno i lepo. Svakodnevno trabunjanje kojekakvih gluposti kojima su ima roditelji i kolektivna svest ograničili mozak. Tako da ja danas svoje veze okončavam istog momenta kada ljudi počnu da me razvrstavaju u vrste i rodove. U stvari, završavam veze ‘onako kako se završavaju bajke’ i tako na fin način niko ne zna šta se dešava posle. Tačnije niko ne zna kako izgleda svakodnevni život kada se uspavana lepotica probudila i otišla da živi kod princa. Izađi u svet, i ono si ko odlučiš da budeš− i nekim ljudima će se to dopasti, a nekima neće. Ali to već nije tvoja briga, jer gledaš ispred toga. Tako Svet funkcioniše, po jednostavnim principima. Otkada sam to shvatila, ovi zemaljski dani su počeli da mi protiču lagano, gotovo lepo.

Advertisements