Mr. Tambourine man.

by mesečarka91.

large

Pozna jesen, prve hladne kiše, oznojana tela u klubu,

otuđenost i prisustvo plitkih emocija u najavi.

Prazni pogledi pod svetlošću reflektora,

oči čekaju nekog ili ipak traže izlaz.

 Poznata lica prigušena, i po koji iskren zagrljaj,

zateknu me. Bez plana, okrećem se u mestu.

Drugačija sam, većina njih više nije ista,

i večeras mi nedostaje ona Ja

savršeno isfenirane ljubičaste kose.

 Nesavesno koračam kroz život, ima me svuda,

u visokim potpeticama,

duga šetnja u zoru, posle kiše…

idem kući!

 Ne ostavljam ni trag, ni glas, jer znam gde mi je mesto

… s vrata puštam Dilana,

sipam čašu belog vina i nazdravljam.

A srce mi je veliko i puno ponosa,

zaslužio si to, i više…

Stari prijatelju!

 

Video sam novorođenče okruženo vukovima/ Stajao sam na praznom autoputu glatkom kao staklo/ Video sam slomljenu granu koja krvari/ Bio sam u sobi punoj ljudi sa krvavim maljevima u rukama/ Peo sam se beskrajnim belim merdevinama/ Sreo sam 10.000 zanemelih govornika/ Video sam puške i mačeve u dečijim rukama/ Ovde će pasti teška kiša.

 

 

Advertisements