pravo na zločin.

by mesečarka91.

tumblr_mgkrqh5va71qe5dmbo1_500

Roman ‘Zločin i kazna’ Fjodora Mihajloviča Dostojevskoga nastao je 1860-ih te pripada razdoblju visokog ruskog realizma. U užem smislu, roman je izuzetan primer modernog psihološkog romana, čiji je Dostojevski bio začetnik. On je u roman uveo direktni unutrašnji monolog kao presudno umetničko sredstvo  za prikazivanje književnog lika i složenost njegovog unutrašnjeg bića. Već iz samog naslova romana naslućuju se kriminalistički elementi: radi se o zločinu (ubistvu), istrazi i konačno kazni za počinitelja. Ipak, roman se ne može prvenstveno odrediti kao kriminalistički jer od konvencija toga tipa znatno odstupa time što je počinitelj, kao i svi detalji zločina, od početka poznat. Akcenat je stavljen na psihološko stanje glavnog lika, Rodiona Romanoviča Raskoljnikova pre i posle počinjenog zločina. Raskoljnikov, mladić koji je zbog siromaštva morao prekinuti svoje studije prava, nalazi se u položaju da se po svaku cenu domogne novca, ne samo zbog sebe već i zbog svoje porodice kojoj ne želi više biti na teretu. Sticajem okolnosti, počinio je dvostruko ubojstvo. Plan koji je dugo i pažljivo stvarao pošao je po zlu. Žrtva je trebala biti isključivo lihvarica koja je materijalno upropaštavala njega i mnoge druge, starica Aljona Ivanovna. Ali se sticajem okolnosti to veče u staričinom stanu pojavila njena polusestra Lizaveta čija je žrtva bila kolateralna šteta, našla se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Glavno pitanje se postavlja u odlomku koji se nalazi u završnom delu romana, nakon što Raskoljnikov priznaje Sonji svoj zločin. Može li se zločin opravdati višim ciljevima, većim dobrom koje bi iz njega trebalo proizaći? Raskoljnikov u ovom delu obrazlaže svoje stvarne razloge za zločin, kao i svest da je napravio nepopravljivu grešku. Raskoljnikov uviđa da njegov primarni motiv za zločin nije bila pljačka – da mu nisu ‘toliko bili potrebni novci kao nešto drugo’ Sam zločin je bila provera njegove teorije o malobrojnim istorijski značajnim ljudima poput Napoleona koji imaju pravo na zločin iz plemenitih pobuda. Raskoljnikov je počinjenim zločinom tražio odgovor na pitanje može li se on sam ubrojiti među te ljude ‘Doznati, jesam li gnjida kao i svi, ili sam čovek’ Spoznaje da njegove pobude nisu bile altruističke, nije time uistinu hteo postati «dobrotvor čovečanstva»,  nego je ubio «samo radi sebe» i bez opravdanog razloga. On razvija svest da mora prigrliti društvenu, tj. zakonsku kaznu. Mora da prizna zločin javno, a u tome mu najviše pomaže Sonja, pobožna devojka koja je zbog ekstremno teške finansijske situacije u porodici prisiljena na prostituciju, a koja s Raskoljnikovim razvila intimna osećanja. Bez obzira na svoj društveni položaj, Sonja je najmoralniji lik u romanu koji nosi ideju religioznog smirenja. Njen hrišćanski stav da je svaki ljudski život jednako vredan i da niko ni pod kojim okolnostima nema pravo oduzeti život suprotstavlja se sa mišljenjem Raskoljnikova. Ona mu daje konačni razlog da se preda, a kasnije odlazi s njim u Sibir na odsluženje kazne i pruža mu podršku u svemu. Na Sonjino pitanje ima li pravo ubijati, Raskoljnikov je došao do zaključka da on nema to pravo, a može se zaključiti i da ga niko nema, jer ljudski je život ono najvrednije i jedino nenadoknadivo. U svakom slučaju, sloboda pojednica prestaje čim ugrožava tuđu slobodu.

Advertisements