mi plešemo.

by mesečarka91.

if_beckett

Prerasla sam ono ‘jedva čekam vikend’ stanje, valjda to tako bude posle osamnaeste godine. Uzimam taj uzrast kao prekretnicu, jer posle srednje škole prosto gubimo tu neku dozu entuzijazma koju smo u sebi nosili kao ‘deca’. Sećam se da smo kao klinci izlazili onako kao grupni izlet u prirodu, u čoporu. Sada mi više nije bitno da li izlazim sa nekim ili sama. Vikendi dolaze i prolaze, i ne zna im se broj. To su sićušni momenti u nedelji kada stisnem pauzu i upitam sebe šta bih zaista radila. Odgovor je uvek isti. Idem negde u masu ljudi, gde je muzika dovoljno glasna da zaboravim na obaveze i trenutne probleme koji me neprijatno peckaju tokom radne nedelje. Žurka, svirka, nije ni bitno. Ono što je od glavnog značaja za dobro proveden vikend je atmosfera koja pokreće. Ples je nešto u čemu pronalazim inspiraciju, energiju, pa čak i utehu. Onog  momenta kada u sebi otkrijemo koji nas ritam pokreće, svet postaje naša pozornica. Kada se izrazim na taj način, ne želim da zvučim pretencijozno, niti želim da serviram neku cliché foru. Ples je filter loše, negativne energije. Jednostavan pokret kukova uz pesmu koju prvi put čujemo može da nam izmami osmeh na lice i razvedri tmurni novembarski dan. I tako sam zavolela izlaske i žurke iz potpuno nove perspektive. Nisu mi izlasci izgovor da se prepijem i zaboravim na sebe, već su način da svoje Ja stavim u prvi plan. Nije mi bitno ko je sa kim, ko je ko, kako je ko obučen, šta oko mene ljudi pričaju, ko me gleda, ko koga ogovara. Kada igram ja sam potpuno off  po pitanju stvarnosti. Sve je u osećaju, ništa u razumu. Osetim mirise, slučajne dodire, energiju drugih ljudi koji misle na moj način i koji u izlazak idu da bi napunili baterije. Svi mi zavisnici od ritma koji se topimo pod prigušenim svetlom zadimljene prostorije. Da većina ljudi shvati poentu plesa, u svetu bi bilo manje mržnje, a više tolerancije. Tačnije, gledali bi svi lepo svoja posla i to bez zavisti ili zlonamernosti. Ne volim onu površnu sliku koju nam nameću mediji, i kojom su današnje žurke obavezno povezane sa porocima. Možda je nekima od nas zapravo ples porok, i u njemu pronalazimo ekstazu i oslobađanje od svakodnevice. Ples kao legalni narkotik, i na taj način niko nema prava da upire prstom u Nas.

Advertisements