uspomene, zaborav.

by mesečarka91.

tumblr_ogjkykpiul1vgod7zo1_1280

Koliko brzo prođe godina, ostane za nama, stane u četrdesetak stranica,

ukoričen sažetak, sa naslovom, život u malom, kriške uspomena!

Ne mogu reći da je sve utopljeno u kolotečinu i vino,

sačuvala sam sve što golica, šiba, peče, grli…

intrige, zapleti i raspleti, odnosi na relaciji stvarnost-ja-stvarnost!

I život ide dalje, i ja nastavljam umreno da ga čuvam,

čuvam od neumitnog zuba zaborava;

… koji grize, nagriza, kida!

Sveske, rokovnici, isečci, beleške,

sve još miriše tako živo i sveže, kao da je tu, na dohvat ruke,

kao da bilo šta od toga može da se vrati… premota!

Ne može.

Blindirani prozor između prošlosti i mene,

dobro čuvana relikvija koju sa distance mogu da posmatram,

i interpretiram na toliko načina.

Neće nestati, dok ima mene, ne može nestati jer ga ja držim u životu,

ali može da izbledi, kao utvara

kao i njegovo ime koje je danas samo ime, a nekada je bilo sve.

Nekada je bio pogled, dodir, zvuk, uteha…

a danas čista apstrakcija, simbol, ime kojeg se retko ko seti.

Vremenu je čovek dao moć koju danas poseduje,

vreme je dobilo loše epitete kao što su starenje i zaborav.

tik-tok-tak-tik

Beležim još jedan Novembar, i ne volim novembre, oduvek,

jer sunce zalazi prerano u osušenu, visoku, oskudnu travu

gubi toplinu i bakarnu boju jeseni.

Najavljuje Zimu.

Advertisements