put do vere u romanu ‘Braća Karamazovi’

by mesečarka91.

tumblr_mxhrvmadig1sgk9e0o8_1280

U romanu ‘Braća Karamazovi’ problem boga pa i same vere javlja se kroz niz pitanja. Pitanje o bogu može biti i centralna tema romana ako čitalac postavi tačku gledišta u tom smeru. Što se pisca tiče, pitanje o bogu se provlači kroz čitav monumentalni opus Fjodora Dostojevskog. Pitanje o veri i besmrtnosti je istovremeno glavna tema mnogih razgovora koji povezuju ili udaljavaju sve junake stvorene iz piščevog pera. Da li je bog čovekova ‘uobrazilja’ nastala radi zadovoljenja pojedinih čovekovih potreba? Ako se ispostavi da nije uobrazilja, a opet njegova znamenja nisu dostupna običnom, malom čoveku, kako možemo spoznati boga i znati da on zaista postoji? Pitanje da li je bog koji dozvoljava zlo  sveprisutan kroz istoriju čovečanstva, a samim tim nas vodi u krvoproliće zaista Bog? Ili pitanje u najužem smislu, šta je to uopšte− Bog?

Pored toga što se u romanu učestalo postavlja ovo pitanje od strane mnogih nosioca zbivanja, značajno je takođe da središte fabule− ubistvo Fjodora Pavloviča Karamazova predstavlja neposrednu funkciju tog problema. Zaključak je jasan, ubistvo nije posledica samo i jedino interesa i pohlepe, niti nekontrolisanih strasti neizlečivih ‘sladostrasnika’. Ubistvo je rezultat negiranja boga i bogohuljenja i kao takvo je jedina logična posledica. Kroz ovo se, naravno, može potvrditi da je pitanje o bogu dominantna tema ovoga romana. Ubistvo nije stavljeno u centar kao u romanu ‘Zločin i kazna’. Struktura u ovom delu postavljena je tako da ubistvo Fjodora Karamazova predstavlja samo posledicu i element raspleta.

U drugom delu romana, u petoj knjizi, nalazi se ‘Legenda o velikom inkvizitoru’ u kojoj Ivan Karamazov stoji iza tvrdnje  o besmislenosti sveta i istorije. Njegova pobuna predstavlja bogohulništvo u najuverljivijem obliku. Sa druge strane, potpuni kontrast ovom poglavlju je šesta knjiga ‘Ruski monah’ u kojoj kroz poslednje časove života starca Zosime čitalac dolazi do potpunog odbacivanja blasfemije, ateizma i svega onoga što u svetu socijalne revolucije i tehničkih dostignuća ugrožava veru.

Kamen temeljac romana, stub na kome počiva delo je svakako lik Alekseja Karamazova− Aljoše. Njegova uloga dolazi do vrhunca u sedmoj knjizi u kojoj su dva starija brata van središta zbivanja. Starac Zosima je umro, i od svih monaha, Aljoša najviše očekuje da se dogodi neko čudo povodom koga bi starac postao svetac. Čudo se, ipak, ne dešava i to biva veliki potres za Aljošinu veru. Umesto da potpuno izgubi veru jer su mu očekivaja izneverena, i postane poput ostalih Karamazova, Aljoša tek tada shvata pravi smisao vere. Kroz svoju ‘pobunu’ odoleva iskušenjima i na kraju sedme knjige biva potpuno očišćen od greha. Dakle, uporedo sa Hristom koji ljude prepušta njihovim nevoljama, u ‘Braći Karamazov’ postoji i jedan drugačiji Hrist, koji je pun milosrđa.

Advertisements