reč/ slika.

Month: March, 2017

susreti, noću.

tumblr_oamgw3X4J11uw8rayo1_500

Moja slabost, moj porok, moja tačka ključanja. Moje utočište, moje sigurno mesto. Ponekad, moja suza, a nekad bol u stomaku od smeha. Ravnoteža, glas razuma, smiraj. Tvoja šaka na mom kolenu, moj dlan na tvom uhu. Gledam te u oči, u polumraku tvoje sobe, čekam proleće u njima. Svanulno je sparno, olovno jutro… skoro pa tipična subota. A šta će biti sa ponedeljkom? Kalendarsko proleće i kiša u najavi. Pusti ‘Nirvanu’ i pritisni se uz mene, navuci pokrivač do ušiju i nateraj me da prespavam prve pljuskove. Da ne budem i ove godine prva na udaru. Pokisla, utopljena. Budi moje sidro, drži me na površini. Plesaću ti kroz prvu toplu noć, dok zrikavci pevaju. Plesaću ti u prvim osunčanim jutrima, dok nas bude gugutke i vrapci. Volim da te upijam svom snagom svojih čula. Tvoj ukus, miris, toplinu. Tvoje reči! Da te slušam i da se smejem od srca nekim totalnim besmislicama koje samo ti možeš da prevučeš preko usana. Oni razgovori koji ostaju u našoj postelji i koje sebično čuvamo, samo za nas. Pravi prijatelj? Naravno da jesi. Za mene jedini prijatelj. Najpribližnije definiciji ‘Srodne duše’… Pre svega te cenim kao osobu, i ponosna sam na svaki tvoj uspeh kao da je moj lični. Ne želim dok ovo čitaš da misliš da sam kliše i da ovo govorim samo da bih nešto rekla. Ako to i pomisliš, znači da se nisam dobro izjasnila, ali sve govorim iz najbolje namere. Ovim kratkim tekstom želim da poželim proleću dobrodošlicu. I da konačno kažem da znam šta znači procvetati u pravom smislu te reči. A kiša može da pada… čitavu noć, ako joj je tako po volji.

Advertisements

razočarenja.

tumblr_nf7l0cmfo21qm3r26o1_540

Ova suluda vrteška uspona i padova, kako na poslovnom tako i na emotivnom planu neće da uspori. Vrtim se u mestu, imam onaj poznati prazan hod i rupu u vremenu. Naravno da pokušavam da vidim razočarenje ili promašaj kao dobru lekciju za buduće izazove. Isplatiće mi se kad tad, ali… treba živeti i u sadašnjosti, a sadašnjost mi ostavlja gorak ukus u ustima. Imam težak mesec iza sebe. Zli jezici, finansijska nestabilnost, kao i prevelika želja da se osamostalim. Do sada nisam imala potrebu za time, ali promenilo se otkad sam sa Njim. Želim da imamo mesto za nas. Da uživamo u bliskosti koju smo stvorili. Prva je osoba sa kojom delim sve, pred kim ne prećutim! Prva je osoba kojoj se istinski radujem, i sa kojom želim da provedem što više vremena jer mi njegovo društvo, samo njegovo prisustvo, znači sve. To je prirodno, ako se sa nekim dobro slažeš a hemija vas radi na pravi način, da poželiš da učiniš da vam bude još bolje. Trenutno imam svezane ruke, situacija je takva kakva je, i nemam baš neku vlast nad njom, ali trudim se. Pokušavam i ne dižem ruke… iako ponekad, neuspeh ume baš da opeče. Udahnem, smirim se. Uspostavim balans. Ugrizem se za usnu, pa počenem iz početka, polako! Nekad se predam maštanju, i gledam u daljinu, i vidim plodove ovog truda što oboje ulažemo kako u našu vezu tako i u zasebne karijere. I ono što vidim je vredno svakog truda, i svakog gorkog pada u prašinu. Nikad nisam bila optimista, to mi je u prirodi, ali razvijam se, prilagođavam oči na dnevnu svetlost. Ne mogu sve da gledam sa predrasudom da će kad-tad da propadne. Možda neke stvari odolevaju propasti ako se potrudimo. Ako dovoljno jako poželimo, i posvetimo sebe da očuvamo to što imamo, pa uz to i da steknemo nešto više.