reč/ slika.

Month: April, 2017

La La Land.

1

Sve je manje i manje originalnih mjuzikla, ili umetničkih filmova uopšteno, pa bih slobodno mogla da kažem da govorim o žanru koji je u samom sumraku svog postojanja i to naravno predstavlja popriličan rizik za bilo koga ko se usudi da uloži novac i vreme za ostvarivanje nekog takvog poduhvata. U  današnjoj kinematografiji koja se svela na filmove o superherojima koji premašuju višemilionske budžete ili prosto neukusnu kritiku svetskog političkog poretka prava je retkost da iznikne, procveta i da plod nešto što je stvoreno samo radi umetničkog izraza.   Mjuzikl ‘La La Land’ ostvarenje američkog reditelja i scenariste Demijana Čazela pokorio je 2016. godinu osvojivši sedam Zlatnih globusa, dok je u Februaru 2017. godine na 89. dodeli prestižne nagrade Oskar pokupio čak šest zlatnih statua. Čazel nam se prvi put predstavio 2009. godine sa filmom ‘Guy and Madeline on a Park Bench’ sa svoje nepune dvadesetčetiri godine. Zatim je 2014. usledio ‘Whiplash’ u kojem je s nogu oborio Akademiju pričom o teškoj edukaciji mladog bubnjara. Poslednja dva filma ovog vunderkinda, kako su ga mnogi prozvali, prikazuje autorov istančan osećaj za muziku i njeno fizičko predstavljanje kroz osećanja, boje i pokrete. Nebitno da li je u pitanju prostorno manja ili veća muzička deonica, autor uspešno preslikava klasične karakteristike ovog žanra koje uključuju duge snimke koji dočaravaju akciju, širinu kadra koja pokazuju sve učesnike, kao i duple snimke na kojima izvođači rade zajedno. U filmu ‘La La Land’ kao i u ‘Whiplash’-u, Čazel se dosta oslanja na odličan rad kamere i montažu. ‘La La Land’ je ambiciozan, visokostilizovan i prosto feel good film, besprekorno tehnički izveden, koji predstavlja omaž klasičnim romantičnim mjuziklima iz prve polovine 20. veka. Ne donosi ništa revolucionarno niti će promeniti filmski svet, možda ni nema nameru to da uradi, ali definitivno dolazi do publike, do svakog pojedinca iz milionskog auditorijuma. Ima svoje načine kako da dođe i približi samu priču i pouku do najciničnijih ljudi koji gledaju na ovaj žanr sa visine. Naravno, ne kažem da će bilo ko zbog ovog filma zavoleti mjuzikle, ali tvrdim da će uživati u svakom minutu filma. Veliku zaslugu za globalni uspeh ovog filma definitivno ima glumački par, Ema Ston i Rajan Gosling, čija hemija očarava, nasmejava i lomi. Ne želim da otkrivam detalje, zaplete niti kraj filma. Ali ukratko: Gosling glumi Sebastiana, velikog zaljubljenika u jazz sa snovima o otvaranju vlastitog kluba, kojeg životne prilike odvode u drugom smeru, a Ston glumi Miu, glumicu koja se muči sa započinjanjem karijere za kojom žudi. Par se upoznaje i zaljubljuje u teškim trenucima života, da bi konačno otkrio da će im to razdoblje biti jedino kada su zaista i istinski bili srećni. Toliko od mene, a na Vama ostaje da pogledate film ako do sada niste imali priliku, jer je obavezno štivo za sve filmofile.

 

Advertisements

pred mojim očima.

tumblr_n1e7elBXff1tt8pwzo1_1280

Ostani još malo u krevetu pored mene, nedeljna jutra, ti i ja. Danas mi treba džak oluje i vagon pun oblaka, i da onaj zagrljaj traje za nijansu duže. Pokri nas preko glave, nasmej me do suza. Potpuno iskreno i bez granica. Volim miris tvojih ramena dok se budim. Da si mi prva misao kojoj se osmehnem dok se budim. Način na koji mi ujutru skuvaš prvu kafu baš po ukusu. Uskoro će ova aprilska jesen da odluta iz naših ulice. Želim ponoćne šetnje bez smera i obaveze, tople noći i da tišinu jedino kvari zvuk noćnih leptira koji se komešaju uz svetlost uličnih lampi. Umemo prelepo da ćutimo, i u tome da se potpuno razmemo. Uspela sam da shvatim moć neizgovorenih reči, i snagu dela koja iz njih proniknu. Način na koji tvoja ruka ume da se skrasi na mom ramenu ili da me snažno obgrli oko struka i tu traje čitavu večnost. Beskrajno mi je žao što sam nas dovodila u slepe ulice svojim ponašanjem, tačnije manjkom ponašanja i viškom sopstvene sujete. Ali taj put smo ostavili za sobom. Za tebe, po prvi put želim biti bolja verzija sebe. Ne želim da si slab na mene, ne želim da sam slabost, već tvoja snaga, baš kao što si ti moja. Neko ko je uvek tu i može da se nosi i istraje kada naleti plima problema. I držiš me prizemljenu, sklopim oči kada me podsetiš da se ne može za jedan dan nacrtati šuma, niti preplivati nebo. Za većinu stvari potrebno je vreme. I mi sa vremenom postajemo više uštimani, sinhronizovani… Puštamo stvari i osećanja da se razvijaju svojim prirodnim tokom. Više od svega volim tvoju prisutnost u mom životu. Tu sam da kažem da više i nije tako loše i da imamo čemu da se nadamo i za šta da se trudimo. Pred nama je čitav život pun avantura i izazova i ostvarivanja kako na ličnom tako i na zajedničkom planu. Život pun muzike i boja koje tek treba da se otkriju i u kojima tek treba da se uživa.